Братство Фуртула спада у стара братства црногорског простора, са дубоким коријенима у области Доње Мораче. Према породичном предању и доступним историјским записима, њихова постојбина у новијој историји била је управо Доња Морача, одакле се већи дио братства 1820. године преселио у вранешки крај. Тај миграциони талас означава почетак савремене географске структуре братства и стварање огњишта која и данас представљају важне тачке породичног памћења.
Међутим, поједина огњишта Фуртула појављују се и раније ван тог простора. Већ почетком 18. вијека, Јанко Фуртула се из околине Колашина одселио у Босну, испод Требевића. Од његових десет синова настао је бројан огранак братства чији потомци данас чине једну од највећих заједница Фуртула на простору Пала и шире Сарајевско-романијске регије.
Традиционална огњишта
Традиционална огњишта у вранешком крају, Врањеш, Стожер, Павино Поље, Блишково и Соколац, нису само историјска одредница. У тим мјестима и данас живе Фуртуле, што представља непрекинут континуитет братства од старих огњишта до савременог доба. Управо на том простору одржано је и прво веће братственичко окупљање, сабор братства, као живо свједочанство заједништва и породичне повезаности.
Ова мјеста представљају темељ породичног идентитета, али и полазну тачку бројних каснијих сеоба које су обликовале данашњу распрострањеност братства.
Велике сеобе и огранци
Значајна миграција братства догодила се 1878. године, када се велики број Фуртула из Вранеша одселио у источну Босну. Потомци тог огранка данас живе у крајевима око Чајнича, Фоче, Горажда, Вишеграда и Рогатице, а управо због те сеобе данас у Босни има више Фуртула него у Црној Гори.
Још један бројан огранак потиче од Фуртула који су се из околине Павиног Поља одселили у предјеле око Бара Сјеничких. Потомци тог огранка данас углавном живе у Крагујевцу, гдје представљају препознатљиву породичну линију.
Од огранка који се из сјеничког краја преселио у село Мирница код Куршумлије, временом су настала четири братства: Михајловићи, Мијајловићи, Радовановићи и Милосављевићи.
Од Гледа Фуртуле, који се из Стожера одселио на Косаницу код Пљеваља, настало је братство Гледовић. Породица Новоселац из Страњана код Бродарева такође води поријекло од Фуртула, а презиме су добили као нови досељеници.
Савремена распрострањеност
Данас братственици живе широм региона. У Републици Српској највише су присутни у Палама, Рогатици, Сокоцу и Источном Сарајеву. У Србији бројне породице живе у Крагујевцу, Чачку, Београду, Ужицу, Крушевцу, Новом Саду и другим градовима. У Црној Гори братство и даље има живо присуство у традиционалним крајевима сјевера.
Ова распрострањеност није знак удаљавања, већ ширења породичне мреже која повезује различите огранке у заједничко насљеђе.
Братственици у расијању
Значајан дио братства данас живи у расијању. Братственици у расијању налазе се широм Европе, у Сјеверној Америци и другим дијеловима свијета. Иако физички удаљени од старих огњишта, они остају дио истог породичног стабла и чувају везу са поријеклом кроз породичну традицију, сјећања и приче које се преносе генерацијама.
Управо братственици у расијању често носе драгоцјене трагове породичне историје: старе фотографије, писма, породичне легенде и сјећања која не постоје у писаним изворима. Зато је њихов допринос од изузетног значаја за разумјевање шире слике братства.
Позивамо све братственике у расијању да се укључе у пројекат и подијеле своја сазнања. Више о начину учешћа налази се на страници О пројекту, гдје су објашњени кораци за допринос и повезивање са администраторском групом. Управо кроз сарадњу можемо јачати породичне везе и поново повезати огранке који су се временом удаљили.
Жива историја
Историја братства није коначна и затворена. Многи подаци се и даље прикупљају, упоређују и допуњују. Усмена предања, породични записи и нова истраживања стално проширују слику о поријеклу и везама између огранака.
Ова страница постоји управо да би се тај процес наставио, да се знање сабира, чува и преноси будућим генерацијама. Братство није само прошлост, оно је жива заједница која се развија и траје.